Naj­sta­ri­ja ško­la na Bal­ka­nu, Sred­nja po­mor­ska ško­la u Ko­to­ru, usko­ro bi tre­ba­lo da pre­ra­ste u Po­mor­sku aka­de­mi­ju Ko­tor. Apli­ka­ci­ja je pre­da­ta, u to­ku je pro­ce­du­ra kod Mi­ni­star­stva pro­svje­te Cr­ne Go­re i ako sve bu­de te­klo po pla­nu, za go­di­nu-dvi­je ova re­no­mi­ra­na usta­no­va du­ge po­mor­ske tra­di­ci­je do­bi­će li­cen­cu vi­še struč­ne ško­le.
– Na­sto­ji­mo da svo­jim dje­lo­va­njem oprav­da­mo i tra­di­ci­ju ko­ja je za na­ma, ali i da se uklju­či­mo u sa­vre­me­ne tren­do­ve ko­ji su neo­p­hod­ni da bi uče­ni­ci iz ško­le iz­la­zi­li kao kva­li­te­tan ka­dar, kon­ku­ren­tan na svjet­skom po­mor­skom tr­ži­štu. Ma­te­ri­jal­no-teh­nič­ki smo do­bro opre­mlje­ni, ka­drov­ski smo in­sti­tu­ci­ja broj je­dan u Cr­noj Go­ri, ka­da je u pi­ta­nju obu­ka po­mo­ra­ca. Bu­duć­nost vi­di­mo u pre­ra­sta­nju ško­le u Po­mor­sku aka­de­mi­ju – ka­zao je di­rek­tor Velj­ko Bo­ti­ca u raz­go­vo­ru za „Dan”.
Za­ni­ma­nje po­mor­ca je u kon­ti­nu­i­te­tu bi­lo in­te­re­sant­no za Bo­ku ko­tor­sku, s ob­zi­rom na to da je u pr­voj ge­ne­ra­ci­ji,1849. go­di­ne bi­lo se­dam uče­ni­ka, a sa­da ih je pre­ko se­dam sto­ti­na. Sred­nju po­mor­sku ško­lu tre­nut­no re­dov­no po­ha­đa 600 uče­ni­ka iz ze­mlje i re­gi­o­na, a kroz obra­zo­va­nje od­ra­slih, go­di­šnje još oko sto­ti­nu njih po­ha­đa na­sta­vu za pre­kva­li­fi­ka­ci­ju sa če­tvr­tog na če­tvr­ti ni­vo ste­pe­na obra­zo­va­nja, uz mo­guć­nost da kao ka­de­ti odu na svjet­sko po­mor­sko tr­ži­šte. Ta­ko­đe, Po­mor­ska ško­la spro­vo­di i obu­ke za naj­vi­ša zva­nja u po­mor­stvu – za­po­vjed­ni­ka bro­da i upra­vi­te­lja ma­šin­skog kom­plek­sa.
– Tre­nut­no su u ško­li dvi­je gru­pe po­la­zni­ka obu­ke za naj­vi­ša zva­nja i to či­ni kor­pus ko­me sa­mo ne­do­sta­je još li­cen­ca vi­še struč­ne ško­le, za ko­ju smo apli­ci­ra­li Mi­ni­star­stvu pro­svje­te Cr­ne Go­re. Na­da­mo se da će­mo usko­ro do­bi­ti i mo­guć­nost da one po­la­zni­ke ko­ji se od­lu­če za te pro­gra­me, iz­ve­de­mo na „pe­ti ni­vo” obra­zo­va­nja. Sa tom za­o­kru­že­nom pri­čom do­la­zi­mo na plat­for­mu ko­ja za­do­vo­lja­va sve uslo­ve da na­ša usta­no­va pro­mi­je­ni svo­je ime i vra­ti na­ziv ko­ji je ne­kad ima­la u Po­mor­sku aka­de­mi­ju – po­ja­šnja­va Bo­ti­ca.
Otva­ra­njem Po­mor­ske aka­de­mi­je stvo­ri­će se uslo­vi zdra­ve kon­ku­ren­ci­je i sa­rad­nje obra­zov­nih usta­no­va po­mor­ske stru­ke.
– Po­li­ti­kom obra­zo­va­nja u Cr­noj Go­ri de­fi­ni­sa­no je da do istih zva­nja mo­že da se do­đe na vi­še na­či­na. Do­bro je da po­sto­je iz­bo­ri vi­še mo­guć­no­sti, pa da se po­je­din­ci od­lu­če i po­đu za kva­li­te­tom ko­jeg sa­mi pre­po­zna­ju. Fa­kul­tet za po­mor­stvo u Ko­to­ru i Sred­nja po­mor­ska ško­la sa­ra­đu­ju ta­ko što stu­den­ti, u ne­do­stat­ku pro­sto­ri­ja i la­bo­ra­to­ri­ja na Fa­kul­te­tu, oba­vlja­ju prak­tič­nu na­sta­vu iz Bro­do­ma­šin­stva sa na­stav­ni­ci­ma u Sred­njoj po­mor­skoj ško­li. Jed­na­ko ta­ko na­ši uče­ni­ci od­la­ze po po­tre­bi na si­mu­la­to­re ko­je ima fa­kul­tet. Sve obra­zov­ne in­sti­tu­ci­je ko­je se ba­ve obra­zo­va­njem i obu­kom po­mo­ra­ca u Cr­noj Go­ri mo­ra­ju me­đu­sob­no da sa­ra­đu­ju, jer to je je­di­ni na­čin da ka­dar ko­ji pro­iz­ve­de­mo pla­si­ra­mo na svjet­sko po­mor­sko tr­ži­šte – ka­že Bo­ti­ca.
Is­ti­ču­ći do­bru sa­rad­nju Sred­nje po­mor­ske ško­le i Mor­na­ri­ce Voj­ske Cr­ne Go­re, on na­gla­ša­va da se ve­li­ka pa­žnja po­sve­ću­je prak­tič­noj na­sta­vi – te­o­rij­sko zna­nje mo­že se pre­to­či­ti u sa­zna­nje sa­mo kroz prak­ti­čan rad. Uče­ni­ci su volj­ni da ra­de, po­seb­no na Škol­skom bro­du „Ja­dran”, ko­ji je tre­nut­no na re­mon­tu u Bro­do­gra­di­li­štu Bi­je­la. Ma­tu­ran­ti Po­mor­ske ško­le da­ju svoj do­pri­nos na­po­ri­ma da ovaj brod što pri­je po­no­vo za­plo­vi. Prak­su sti­ču i uče­šćem u ve­slač­kim re­ga­ta­ma – 5, 6. i 7. ma­ja uče­stvo­va­će na Me­đu­na­rod­noj ve­slač­koj re­ga­ti u Ba­kru, po­red Ri­je­ke, a Pr­ven­stvo ško­le u ve­sla­nju, ko­je će po pr­vi put u akva­to­ri­ju Ko­tor­ske lu­ke bi­ti odr­ža­no 12. ma­ja, oku­pi­će 20 eki­pa iz svih odje­lje­nja, za šta se mar­lji­vo pri­pre­ma­ju. U Ba­kru re­dov­no na­stu­pa­ju već de­vet go­di­na i oda­tle su do­sad do­no­si­li uvi­jek zla­to i sre­bro.
– Ma­lo lju­di mi­mo onih ko­ji plo­ve zna­ju šta je to bi­ti po­mo­rac, te smo ri­je­ši­li da pro­jek­ci­o­jom fil­ma „Pla­vi ka­vez” Bru­ne Ba­jić, a po­vo­dom 167. go­di­šnji­ce ško­le, mla­dim po­mor­ci­ma to pre­do­či­mo kroz 12 pre­li­je­pih pri­ča o lju­di­ma ko­ji su svoj ži­vot po­sve­ti­li mo­ru i bro­do­vi­ma, ujed­no ne za­bo­ra­vlja­ju­ći ni svo­je po­ro­di­ce. Mi pr­vi uvo­di­mo ovaj film u Cr­nu Go­ru i po­kla­nja­mo ga ka­ko uče­ni­ci­ma, ta­ko i nji­ho­vim ro­di­te­lji­ma, a na­kon to­ga i gra­đa­ni­ma Ko­to­ra i Tiv­ta – ka­že Velj­ko Bo­ti­ca, di­rek­tor ško­le.
M.D.Po­po­vić


Naj­vi­ša zva­nja

Po­čet­kom ove go­di­ne u Sred­njoj po­mor­skoj ško­li po­če­la je obu­ka za naj­vi­ša zva­nja u po­mor­stvu – zva­nja za­po­vjed­ni­ka bro­da od 3000 BT ili ve­ćeg i pr­vog ofi­ci­ra pa­lu­be na bro­du od 3000 BT ili ve­ćem, kao i za upra­vi­te­lja ma­ši­ne na bro­du sa ma­šin­skim kom­plek­som po­gon­ske sna­ge od 3000 kW ili ja­čem i dru­gog ofi­ci­ra ma­ši­ne na bro­du sa ma­šin­skim kom­plek­som po­gon­ske sna­ge od 3000 kW ili ja­čim. Obu­ka za na­u­ti­ča­re tra­je 940 sa­ti, a za bro­do­ma­šin­ce 1.040 ča­so­va. Ci­je­na obu­ke za na­u­ti­ča­re je 4.000 eura a za bro­do­ma­šin­ce je 4.500 eura. Pri­su­stvo na obu­ka­ma je oba­ve­zno, a tra­ja­nje se pred­vi­đa u vre­men­skom pe­ri­o­du od če­ti­ri mje­se­ca za na­u­ti­ča­re i če­ti­ri i po mje­se­ca za bro­do­ma­šin­ce.


Tra­di­ci­ja vri­jed­na po­što­va­nja

U Pe­ra­stu su re­dov­ni­ci fra­nje­vač­kog re­da da­va­li osnov­na zna­nja iz po­mor­stva u svo­joj ško­li ko­ja je ra­di­la od 1637. go­di­ne. U njoj su uči­li i Mar­ko Mar­ti­no­vić i Ma­ti­ja Zma­je­vić. Ka­sni­je je i sam Mar­ko Mar­ti­no­vić u Pe­ra­stu osno­vao ško­lu. On je, na­kon vla­sti­tog po­mor­skog is­ku­stva, 1698. go­di­ne u svo­joj ško­li ob­u­ča­vao 17 ru­skih kne­že­va i bo­lja­ra, ko­je je bio upu­tio Pe­tar Ve­li­ki, pred ko­jim je Ma­ti­ja Zma­je­vić, ka­sni­je ru­ski ad­mi­ral, po­la­gao is­pit iz na­u­ti­ke u Kar­lo­vim Va­ri­ma 1712. go­di­ne. U sa­mo­sta­nu sv. Ni­ko­le na Pr­ča­nju u dru­goj po­lo­vi­ni 18. i pr­voj po­lo­vi­ni 19. vi­je­ka ra­di­la je po­vre­me­no pri­vat­na po­mor­ska ško­la. „Na­u­tič­ka ško­la” u Ko­to­ru osno­va­na je 1849. go­di­ne sa se­dam uče­ni­ka. Od 1852. ima­la je dva, od 1879. tri, a od 1896. go­di­ne pet raz­re­da. Na­stav­ni je­zik bio je ita­li­jan­ski. Pod pri­ti­skom na­rod­nog odu­še­vlje­nja po­bje­da­ma Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, od 1912. uve­den je srp­sko-hr­vat­ski je­zik kao na­stav­ni. Broj uče­ni­ka je ta­da utro­stru­čen. Ško­la je re­or­ga­ni­zo­va­na 1918. go­di­ne. Ta­da je ima­la če­ti­ri struč­na raz­re­da i pri­ma­la uče­ni­ke sa po­lo­že­nom „ma­lom ma­tu­rom”. Od 1921. no­si na­ziv „Po­mor­ska aka­de­mi­ja”, od 1932. „Po­mor­sko-tr­go­vač­ka aka­de­mi­ja”, od 1947. „Po­mor­ski teh­ni­kum”, a od 1952. „Po­mor­ska ško­la”. Or­de­nom za­slu­ga za na­rod sa zlat­nom zvi­je­zdom od­li­ko­va­na je 1969. go­di­ne, ka­da je po­ni­je­la ime po­zna­tog po­mor­ca i uči­te­lja po­mor­skih vje­šti­na Mar­ka Mar­ti­no­vi­ća. Re­or­ga­ni­za­ci­jom škol­stva 1974. go­di­ne po­no­vo je vra­ćen na­ziv Po­mor­ska ško­la – Ko­tor.


Bre­ve­ti da se „ugra­de” u na­stav­ni pro­gram

– U na­stav­nom pla­nu i pro­gra­mu na­la­zi se je­dan kor­pus zna­nja i vje­šti­na ko­ji se po­kla­pa sa onim što u se­bi no­se ovla­šće­nja za osnov­ne bre­ve­te. Ocje­nju­ju­ći uče­ni­ke iz tih pred­me­ta u ko­ji­ma se na­la­ze pro­gram­ski osnov­ni bre­ve­ti, ško­la mo­že da bu­de ta ko­ja iz­da­je te bre­ve­te, kao što je pri­mjer u Hr­vat­skoj. To bi do­sta po­jed­no­sta­vi­lo pro­ces za od­la­zak ka­de­ta na brod, s ob­zi­rom na to da ne­će bi­ti po­tre­be za pro­vje­ru zna­nja u Luč­koj ka­pe­ta­ni­ji ka­da su osnov­ni bre­ve­ti u pi­ta­nju. Na to­me tre­ba ra­di­ti i raz­mi­šlja­ti. Na­ši uče­ni­ci, za­vr­še­ni stu­den­ti Fa­kul­te­ta za po­mor­stvo sa­da su oslo­bo­đe­ni od obu­ka za osnov­ne bre­ve­te, ali mo­ra­ju u Luč­koj ka­pe­ta­ni­ji da ih po­la­žu. Ni to po­la­ga­nje ni­je neo­p­hod­no i na­sto­ji­mo da olak­ša­mo po­la­zni­ci­ma do­la­zak do osnov­nih bre­ve­ta – ka­že Botica.